Šefici delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom Doris Pak, direktoru Centra za ljudska prava u Beogradu prof. dr Vojinu Dimitrijeviću i Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne manjine potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši juče je u Bačkoj Topoli svečano uručio «Nagrade za toleranciju».
Priznanje koje je ustanovio Dunavski biro Novi Sad – Vojvodina, a čiji su pokrovitelji predsednik Skupštine APV Bojan Kostreš i predsednik PIV Bojan Pajtić, od ove godine dodeljuje se pojedincima i institucijama iz Srbije i Evrope za doprinos afirmaciji tolerancije i jačanju multikulturalnosti i multietničnosti.
Pored dodele novoustanovljenog vojvođanskog priznanja, obeležavanje Međunarodnog dana tolerancije u Bačkoj Topoli upotpunila je i međunarodna konferencija «Tolerancija i mladi». U ovoj varoši, koja ima ambiciju da postane «evropski centar tolerancije, a u srcu Vojvodine», smatraju da su od juče korak bliže tom cilju.
Inače, na ovoj konferenciji, u čijem radu su učestvovali najviši zvaničnici pokrajinske vlasti, Vlade Mađarske, zatim mađarski ambasador i konzul u Srbiji, Šandor Pal i Ferenc Nađ, kao i poslanici u Evropskom parlamentu, predstavnici nevladinih organizacija za ljudska prava, nacionalnih saveta, te lokalnih i regionalnih vlasti iz Srbije, Hrvatske, Rumunije i Austrije, zaključeno je da se programi tolerancije moraju sprovoditi permanentno i u njima mora biti uključeno što veći broj mladih ljudi. Jer, ocenjeno je, živeti u toleranciji znači poštovati postojeće kulturne i religijske tradicije, unaprediti dijalog, naučiti živeti sa razlikama kao osnovom svakog političkog i društvenog delovanja.
Govoreći na skupu Doris Pak je ukazala na to da je multikulturalizam i tolerancija, upoznavanje drugih kultura i jezika – temelj današnje ujedinjene Evrope bez kojeg takva Evropa ne bi ni postojala. Ona je, inače ocenila da je situacija u Vojvodini dobra.
- I ako ima nekih incidenata, ne treba preterivati u njihovom ocenjivanju, jer takvih incidenata ima svugde, pa i u Berlinu – kazala je Doris Pak, dodajući da treba težiti prevenciji međuetničkih incidenata i da je na tom planu u Srbiji, a posebno u Vojvodini, puno urađeno.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava prof. dr Vojin Dimitrijević naveo je da je tolerancija pravo svake grupe da očuva svoju kulturu, jezik i tradiciju, ali da istovremeno to ne znači trpeljivost prema svemu. On je, naime, precizirao da se fašizam ne može tolerisati, niti se izjave iz tog miljea mogu braniti slobodom govora. Profesor Dimitrijević je ocenio i da se na uspostavljenu toleranciju u Srbiji mora još uvek mnogo raditi, pošto je i dalje veoma prisutan način razmišljanja koji je bio dominantan u vreme Miloševićevog režima.
- Netrpeljivost je posledica nepoznavanja i predrasuda o drugima – kazao je predsednik PIV-a Bojan Pajtić, predočivši zabrinjavajući podatak da preko 70 odsto ovdašnjih studenata nikada nije bilo u inostranstvu. Zanimljivo opažanje o toleranciji imao je i potpredsednik PIV-a i pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec, koji je kao primer tolerancije naveo – odnose u vojvođanskoj vladajućoj koaliciji. Po njegovim rečima, tri od četiri stranke iz sadašnje vladajuće koalicije zajedno su na vlasti od 2000, godine i Korhecova je ocena da, «i pored nekih gorkih trenutaka, osma godina koalicione vlasti ipak prolazi u osećaju zadovoljstva». To bi, poručio je potpredsednik pokrajinske vlade, mogla biti mustra tolerancije i prihvatanja.